Wanna Gilmor twins life

ajme....super nastavak....mwah,mwah

Hvala, jesi ti napisala novi?

Evooo... napokon i ja tebi komentiram.
Dnevnik ti je za pet.
Super pishesh.
Jedva chekam novi nastavak.

Kad ćeš napisati novi nastavak???????????

Evo upravo sada, kaj kažete na to?
Ma idem pisat pa vam javim kad bu gotovo...
;-)

jeej

*=*Čim smo ušli u veliku prostoriju primjetili smo mnoštvo učenika koji bulje u nas, nisam znala kako to može biti jako neugodno, jer nikad prije se nisam našla pred toliko ljudi, ali Franjo i Fabi svaki s jedne kao tjelohranitelji su mi pomogli da to prebrodim. Primjetili smo da je strop poput pravog neba, kao da je cijela ta velika prostorija bila pod vedrim nebom.
*Zar nije super ovo nebo, moram naučiti kako se to radi, prvo na popisu*. Rekla sam neobaziruči se više na ostale starije učenike koji su samo buljili u nas. *Da je, jedva čekam da vidim knjižnicu...*, nadodao je Franjo.
Fabi je samo rekao, *Nebo je super, ali jedva čekam da prođe ova večer...*, pogledala sam ga sa sjajem u očima.
Ponovno je progovorio, *Nadam se da čemo svi ostati skupa,*ovo je rekao jedva čujno, * pogotovo ti...*, pogledao me duboko svojim plavim očima.
Franjo nas je obadvoje lupio po laktovima, pogledali smo njega pa onda ispred sebe. Ispred nas su bili stolovi na povišenom dijelu poda puni profesora, kao da će nam svaki tren izreči presudu.
Pored nas su bili četri stola s učenicima, a znala sam da je svaki stol za jedan dom. Toliko sam načula, pogledala sam svuda uokolo, bila sam nervozna i ponovno me bolio želudac. Počelo mi se vrtjeti, ali ovaj put mi se činilo kao da ću pasti zauvijek, čula sam samo Franju kako mi je govori da će sve biti dobro. Odjednom mi se povratila snaga, kao da je netko ušao u mene, znala sam da je ta osoba povezana sa Franjom i samnom. Svi su me čudno gledali, sve se to dogodilo na tren, Fabi me ponovno gledao zabrinutim pogledom.
Bilo mi je dosta toga pogleda, rekla sam odmah da sam dobro i pogledala naprijed. Profesor Dumbledor me je pogledao i kimnuo, razvrstavanje je počelo.

Profesorica McGonagall je dočarala stolčić i klobuk, crni, stari i pohabani. *Kad prozovem vaše ime doći čete do mene i sjesti na stolac, klobuk će vas razvrstati*.

*Bernarda ~ Gryffindor*
*Lexy ~ Gryffindor*
*Kikica ~ Gryffindor*

*Fabi Halbig ~ Slytherin*
*Franjo Riddl ~ Slytherin*

Bila sam nervozna oni su mi samo sa strane pokazivali da moram dospjeti u Slytherine, htjela sam to, ali me opet grizla savjest htjela sam biti i s Bernardom, ali ....

*Wanna Gilmor ~ Slytherin*
Udahnula sam i potrčala prema Franji i Fabiju, naravno nakon što sam predala klobuk Profi Mg.

Dumbledor je održao mali govor i odmah rekao, *Navalite*, na stolovima su se pojavila rzno razna jela, pokušala sam ne natrpati se, ali mi nije išlo. Natrpala sam se, poslje toplih jela usljedile su koje kakve slastice, samo smo se pogledali i ponovno navalili na klopu. *Hočemo li ikada prestati jesti*? Nasmijano je upitao Franjo. *Nadam se da hočemo jer ću ja uskoro eksplodirati, imali li tko bezjačke čokolade, tražiti ću mamu da mi pošalje malo više nego obično, ovo mjesto je super, jedva čekam da vidim spavaonicu*.
Fabi se toliko nasmijao da sam mislila da je poludio, a Franjo nije bio ništa bolji. Selphie je dospjela u Gryffindore. Nisam znala s kime ću se družiti, ali sam bila sigurna da ću se držati njih dvojice ko pijana plota.

*~*Dumbledor nas je sve uskoro potjerao u spavaonice, bila je to naporna noć, ali je bila vrijedna sama sebe. Kada nam je naš perfekt objasnio sve o sobama i to, bila sam malo nesigurna jer nisam znala niti jednu curu s kojima sam djelila spavaonicu. Kofer me je čekao pokraj kreveta, a krevet je bio topal i mekan. Odmah sam se obukla u piđamu i zaspala, jedva čekajući sutrašnje jutro...

Jeej
Mi svi u Gryffindore
A ti sa Fabijem i Franjom...LoL
Zekim se
Supić nastavak

Pa kad tak je, shta ja mogu, ali mogu ispraviti da si samnom, ma upoznat chu josh kasnije kreshu, pa bum onda to napisal, znaš ono, ono...

on je u Gryffindoru!!!!!!!!!

njetač, on je u Sleytherinu u moja pricha, sorry, ali bum vas spojillllll...o da, da, da, da, beybe...

u mojoj je priči on u Gryffindoru

Oka, meni ja drukčije, ma nemam se s kim druzit od cura u Slytherinu kad, ček pa ima na forumu jedan Krešo...
Moramo pazit da ne bi pogrešno shvatili...
Trebam vise opisa kuzash iz Slytherina....
Pa mi je to problem, Aicha ili tako netko, Pure Blood ili tako netko...

Sutra pišem nastavak, eto, onda se čujemo. Poza i kiss...

jej..
Jedva čekam

Evo idem pisat nastavak..., ajd bokach ljudi.....

wewe,e i ja imam dnevnik,twine,pa ak ti se da idi vidi=)

*=*Ujutro sam se probudila oko osam i nešto, kad sam sišla u društvenu prostoriju tamo su bili Franjo i Fabi, ali nisu bili sami, bili su u društvu jednog plavog dečka sa naše godine. Imao je plavu kosu i plave oči, kad sam ga prvi put vidjela mislila sam da je umišljeni idiot, ali kako se slagao s Franjom i Fabijem činilo se da je uredu. Došla sam i sjela izmađu Franje i Fabija, bilo mi je super što ih ponovno vidim. Oni su se odmah nasmijali i rekli u jedan glas, *Ovo je Krešo i s naše godine je*. Dečko je reagirao isto kao i ja kad sam ga vidjela prvi put. No, čim je vidio da sam super s Franjom i Fabijem pružio mi je ruku i rekao, *Drago mi je*. Dečki su se samo smijali, a ja sam mu odgovorila sa smješkom *Drago mi je, ja sam Wanna Gilmor*. Sljedeći trenutak je potekao razgovor, kao voda iz izvora. Bila je to sudbina koju sam jedva nazirala, mislila sam da je umišljen, ali je on ustvari super i možda mi postane i najbolji prijatelj. Nisam mu čitala misli, samo sam provjerila informacije kod Franje u mislima.
Nakon dvadeset minuta razgovora krenuli smo svi četvero prema velikoj dvorani na doručak, još uvijek zadubljeni u priču o tome dali je Eminem najbolji reper svijeta ili 50 CENT. Čudila sam se sama sebi, nikad se nisam družila samo s muškarcima, da pričam s curama jedan sat dosadile bi mi, ali neki dečki su jednostavno moji tipovi razgovarača. Jednako mislim, samo što nemam nepristojne misli.
Čim smo došli do velike dvorane naišla sam na Bernardu, kada me ugledala izgledala je pomalo ljutito, otišla sam do nje i pitala je jeli se to ona ljuti na mene ili što. Približila sam joj se sa vilikim smješkom na licu i upitala je *Hej, jeli se ti ljutiš na mene ili što*? Ona me pogledala, povukla na stranu i rekla *Tko je onaj plavi dečko s kojim se družiš*? Bila sam iznenađena još nikad je nisam vidjela takvu, rekla bih zaljubljenu, ali sam joj bez obzira na to smireno odgovorila, *Krešo, danas sam ga upoznala, super je dečko...*
Odmah me ošinula ljutitim pogledom i počela izvoditi neku grimasu, *On je iz mojeg doma, ako želiš mogu te upoznati s njime, meni je super prijatelj, ali ti se sto posto zanimaš za njega, zar ne*? *Da, tako je, čim stigneš upoznaš me, može*? Čudno sam je pogledala i rekla, *Ma naravno, ali ne mogu sada jedva poznam čovjeka, kad ga malo bolje upoznam reči ću ti...* Ponovno me ljutito pogledala, ali se za sekundu smirila i rekla, *Ok, vidimo se kasnije*.
Uputila sam se prema Franji, Fabiju i Kreši. Bilo mi je super družiti se s njima, a poslije doručka smo dobili raspored sati. Bilo je to malo naspram viših razreda, vidjela sam...

*~*Dan je bio odličan, samo što je bilo malo kiše. Društvo super, idalje nisam upoznala nikoga novog, a Bernardu sam viđala pod nekim satima koje imamo zajedno. Bilo je to jako čudno, cura pa se druži samo sa dečkima, odlučila sam nači prijateljice u svom domu, možda cure iz sobe, da upoznati ću se s njima što prije, jeeeej, jedva čekam...
Sada sjedim u društvenoj i pričam s Franjom, Fabijem i Krešom, donjela sam dolje bezjačke čokolade. Bila je super, a dečki su otvarali čokoladne žabe i skupljali sličice iz njih, mogla bih reči Bernardi da mu skupi čokoladnih žaba i da mu da. Ma to je suludo, *Idem spavati*Poljubila sam Franju kojeg sam već pomalo smatrala bratom u čelo, a Fabiju sam utisnula jedan poljubac u obraz za laku noć. Franjo je uzvratio istom mjerom, a Fabi se samo nasmiješio. Kreši sam samo mahnula, uzvratio isto i nasmješio se.
Otišla sam u topao krevet razmišljajući o sljedećem danu, ali prije nego što sam zaspala negdje oko dvanaest u sobu su ušli dečki, tada su svi već spavali pa nisu ni ništa čuli. Mahnula sam im i oni su polaganim koracima došli do mojeg kreveta i zavalili se u svojim smješnim piđamama na moj krevet. Svih troje su imali pufnaste papuče s zelenom zmijom na kojoj je dužm nje zlatnim slovima pisalo Četvero Sleytherina. Pogledala sam ih u čudu, *Kako ste ušli, pa to je nemoguče*, *Ma nikakvi problem, to su samo stepenice*, znala sam da stepenice nisu samo stepenice, već i tobogan kada koji od dečkiju pokuša uči u žensku spavaonicu. No nije me bilo briga, bila sam sretna što su uz mene.
*Bilo nam je dosadno, što ti radiš?*, upitao je Franjo. *Ležim i razmišljam o svom životu i naravno našim životima*, svo troje su me odmah pogledali. *Znaš čudno je da smo se udružili ovako brzo, ali mi smo ipak...*, rekao je Fabi, ja sam dovršila Četvero Sleytherina*. *Upravo tako*, nadodao je Krešo. *Mogu li onda i ja dobiti takve mucaste papučice i otkačenu piđamu*? *Pa naravno da možeš, evo*, izvadili du štapiče ja sam isto izvukla svoj i rekli smo Four Sleytherins, odmah se pojavila otkačena piđama crno plave boje, boje neba i mucaste pupučice, iste poput njihovih. Pričali smo još jedan sat, a onda su oni išli u svoju spavaonicu. Franjo me poljubio u čelo, a Fabi i Krešo svaki u jedan obraz. Uzvratila sam, smatrala sam ih braćom, ali Franjo mi je bio najbolji prijatelj. Njega sam prvoga upoznala i već nakon dana mi se smatramo bratom i sestrom. Kad bi barem to bilo stvarno, razmišljala sam i zaspala. Sljedeće jutro je bio utorak, ali me netko toga jutra probudio dernjavom iz petnih žila, bila/bio je to...

Joj.....Supej nastavak

Eto, predlažem ti da mu daš chokolate zabice za nekaj, nemam ni ja pojma, smisli...pozz i kissa...
;-)

hej!
Lijepo pišeš...
Mogu moćda i ja u priču?

Naravno da možeš, samo mi pošalji svoj opis na pm i to je to.
Pozz...
;-)

kad će novi?

Pročitaj ovaj, ah, valjda kad se tata vrati i donese laptop natrag. Pussa i kiss...
;-)

Ne da mi se pisati, ali budem napisala uskoro, valjda, mislim nema smisla kad nitko ne čita. Valjda sam neka čudakinja ili sam glupa...Pa se čujemo kasnije, alaha...

ma daj nisi ni luđakinja ni glupa....daj ne trabunjaj gluposi i piši taj nastavak....ludi nisu skužili dnevnik...al uskoro budu,,,,

Fala, a neznam, valjda, ali ću još malo čekat...

ok,al čim ti sine neka ideja odmah odi pisati nastavak=9